Фестивал сећања 2026. „Пупољци сећања“
Арт биоскоп „Александар Лифка“
четвртак 29. октобар – понедељак 2. новембар 2026.:
ПРОГРАМ
Током октобра: „Пупољци сећања“ – Радионица аранжирања
цвећа са децом Бајмока
уторак, 27. октобар
16.00: Печат браће Љубавића (Слободан Симојловић, Кинотека Републике Српске и РТРС, 2025, 54 мин)
Прича о браћи Теодору, јеромонаху из Милешеве и Ђурађу Љубавић, синова оснивача горажданске штампарије Божидара Љубавића – Горажданина, који су уложили велике напоре како би из Венеције пренијели штампарију у манастир Сопотницу, гдје се налази задужбина Стефана Вукчића Косаче црква Св. Георгија. Филм је снимљен поводом 500 година од оснивања Горажданске штампарије.
среда, 28. октобар
16.00: Јени, мало свјетло са запада (Слободан Симојловић, Кинотека Републике Српске , 2021, 33 мин)
Филм је снимљен према књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић. Као драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату у БиХ из угла холандске апотекарке, књига је послужила као инспирација за документарни филм који свједочи о хуманости и великој храбрости Јени Лигтенберг, која је из Амстердама 1993. године као хуманитарни радник дошла да волонтира у некадашњој војној болници Коран на Палама, гдје је остала све до 1995. године, несебично помажући свима којима је то било потребно.
18.00: СУБНОР и Удружења бораца и ратних инвалида
Пројекција филма „Прича поносног пука (Слободан Симојловић, УФР Византија Пале – Источно Сарајево, 2024, 70 мин)
Филм говори о 65. заштитном моторизованом пуку Главног штаба, једној од најелитнијих јединица Војске Републике Српске. Прати пут од формирања једнице у Загребу, у вријеме СФРЈ, пресељење у Сарајево, страдање припадника пука у Добровољачкој улици, поновно формирање у Хан Пијеску и ратни пут јединице. Свједочења њених припадника говоре о томе да је то била војна формација у којој је постојала чврста линија комнадовања, да су њени припадници били оспособљени за борбе у најтежим околностима као и о безграничном међусобном повјерењу и другарству.
четвртак 29. октобар
16.00: Комеморација „Лифки“ – Постављање венца на бисту Лифке уз пригодан говор.
16.20: Постављање табле „Александру Лифки“
• Сњежан Лаловић, директор Кинотеке Републике Српске
• Александар Ердељановић, директор Југословенске кинотеке
• Лордан Зафрановић, режисер
• Александар Токовић, директор Арт биоскопа Лифка
16.40: „Пупољци сећања“ – Отварање изложбе цветних аранжмана дечје радионице, отварање Фестивала, разговори са медијима.
17.00: Филм „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ (Лордан Зафрановић, 2026, 249 мин)
Историјска ратна драма „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“, у режији чувеног хрватског редитеља Лордана Зафрановића, представља његово монументално животно дело које је чекао да сними више од четири деценије. Филм је премијерно приказан у октобру 2026. године на отварању 53. ФЕСТ-а у Београду.
21.15: Разговор о филму „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ – Александар Ердељановић (директор Југословенске кинотеке), Лордан Зафрановић (режисер)
петак 30. октобар
16.00: Леа Видаковић – Обитељски портрет и друге приче. Разговор са аутором: Бранко Иштванчић
Леа Видаковић (рођена у Суботици, 1983. године) мултимедијална је умјетница која је тијеком двадесетогодишњег умјетничког дјеловања створила изузетно богат опус профилирајући се у подручју анимираног филма, проширених медија и анимираних инсталација. Њезини су радови вишеструко награђивани, а посљедњи од њих, анимирани филм Обитељски портрет, у томе предњачи; освојио је награду за режију и сценографију на Данима хрватскога филма те је уврштен на шири попис за награду Оскар. Споменути рад био је непосредни повод за осврт на досадашњу умјетничку праксу, значај луткарства и анимације, као и фрагментарну нарацију која је обиљежила њезину ауторску поетику.
Филмови:
• Обитељски портрет (Хрватска, Француска, Србија, 2023., анимирани, краткометражни, 15 мин)
Обитељски портрет је анимирани филм који кроз технику стоп-анимације осликава комплексне обитељске односе на пријелазу из златног доба Аустро-Угарске у каос који слиједи. Од своје премијере, приказан је на више од 120 филмских фестивала диљем свијета, освојивши 31 награду. Филм је такођер освојио бројне Гранд Prix награде у Јапану, Њемачкој, Естонији, Бугарској и Србији, те престижну награду Емиле за најбољи звук и глазбу. У Хрватској је филм био лауреат на 33. Данима хрватског филма у Карловцу, гдје је награђен за најбољу режију и сценографију. Осим Оскара, Обитељски портрет натјече се и за престижну француску награду Цéсар 2025.
• Home (Дом) (Хрватска, 2020., видеорад, 10 минута)
Видеорад снимљен у минијатурној диорами рашчлањеног простора дома. Док се простор у филму доима компактном, идиличном цјелином која одише угодом и топлином дома, у стварности он је скуп рашчлањених зидова и кулиса. Идеја је то дома, не као фиксног мјеста и упоришта, већ илузорног прибјежишта, гдје се фрагментираном простору минијатурних кулиса приписују обиљежја дома и фрагилног осјећаја сигурности.
• Проширени крајолик – порцуланске приче (Хрватска, 2014., лутка филм, 11 минута)
Ловац на лисице и продавачица порцулана, браћа учењаци, туљан, дјечак и глазбена кутијица. Шест ликова, сваки у свом простору, испуњени траговима чежње, раздвојени бескрајним, пустим крајоликом. Четири приче о љубави, контемплацији и (само)уништењу.
• Сестре (Белгија, 2012., лутка филм, 7 минута)
Анимирани триптих побуђује атмосферу старих фламанских слика на којима су сестре ухваћене у меланколији која произлази из бриге и туге за оном која недостаје.
• Прекрижене харинге (Норвешка, 2010., анимирани, краткометражни лутка филм, 12 минута)
Жена и мушкарац чији су животи обиљежени свакодневном монотонијом и страхом од промјене били би савршен пар – само кад би се добили прилику сусрести. Једном се приликом то умало и догоди
18.00: Документарни филм: Нема времена за страх (Зоран Маслић, 90 мин)
Документарни филм „Нема времена за страх“ – о Миодрагу Тарани. Драматична прича о једном од најталентованијих филмских и културних радника, оснивачу првог филмског предузећа Републике Српске „Срна филм“ и једном од најважнијих оснивача Радио-телевизије Републике Српске. Коаутор је првог филма Републике Срспке „Љето сам провео“ који је награђен на Мартовском фестивалу у Београду и на тај начин донио прво међународно признање Републици Српској на пољу културе.
19.30: Кинотека Републике Српске – Разговор Сњежан Лаловић (директор Кинотеке Републике Српске), Александар Токовић (директор Арт биоскопа Лифка)
понедељак 2. новембар
16.00: Премијера филма „Млади у свету кича“ (Гимназија „Светозар Марковић, Суботица)
Документарно-едукативни филм о трибинама одржаним у суботичкој Гимназији од 1992. до 2019. године, на којима су наши највећи филозофи најстарије генерације (проф. др Мирко Зуровац, проф. др Сретен Петровић итд.) и најмлађе генерације (доц. др Уна Поповић, итд), али и познати уметници (Корнелије Ковач, Љубиша Ристић, Слободан Владушић итд.) и критичари (Динко Туцаковић, Непојша Поповић, Бојан Босиљчић итд.) говорили о уметности и кичу и у експлицитној, или у имплицитној форми одговарали на питање: да ли млади данас живе у свету кича?
17.00: Разговор са проф. Драганом Крстићем на тему: Филм и књижевност у светлу онтологије стваралачког чина
19.00: Представљање „Лифкине историјске читанке“ Дејан Мркић, Дарко Ковачевић (уз гледање старих слика и разгледница)
20.00: Документарац „Сопронова печатња“ (Слободан Симојловић, Кинотека Републике Српске, 2025, 45 мин)
Прича о Игњату Сопрону, земунском штампару, који средином прошлог вијека у Сарајеву покреће прву модерну штампарију на простору Босне и Херцеговине за потребе штампања уџбеника за српску дјецу, како би се, на тражење Османских освајача, спријечио увоз уџбеника из Србије. Штампарија у Сарајеву појављује се три и по вијека након Горажданске.
Кроз архивске снимке, слике и нарацију стручњака из области науке и умјетности, филм открива значај Сопроновог пионирског подухвата за развој писане и штампане ријечи код Срба на нашим просторима.