24.06.2022. od 21:30h

Je l’ da da da? Da da da je sedmi muzički album Jesenjeg Orkestra. Pored samih audio zapisa pesama, napravljen je i video rad, video instalacija, koja prati album od početka do kraja.

O video instalaciji „Je l’ da da da? Da da da“

Danas se albumi objavljuju stavljanjem pesama na internet, na brojne platforme. Činom izdavanja, muzika se uliva u eksponencijalno rastuću „čorbu“ svih živih pesama koje su do sad snimljene. Čini se da to i nije neko savršeno mesto za pesme. Kao da su neprekidno zatrpavane, pa posle virtualnim ašovom moraju da se izvlače na površinu. Tu na scenu stupa zgodna okolnost da je album napravljen i u formi video instalacije. Dobra je ideja da se, pre nego što se prepusti bespućima interneta, naprave javna video prikazivanja i preslušavanja albuma.

Prva je ideja medi-rejda koju je osmislio pisac, umetnik i astronom Sreten Ugričić. Naime, medi-rejd je, nazivom izveden iz Dišanovog redi-mejda, umetničko delo koje je sklonjeno od publike. Odbijanjem da odmah postavimo album na internet, makar privremeno, činimo ga medi-rejdom. Postoji, ali niko ga nije čuo. Ako albumu bude izložena malobrojna publika to je neka vrsta ograničenog medi-rejda. Međutim, obrtom logike, suštinski, čak i da pesme gurnemo na internet, a one tamo potonu u binarnu supu, zapravo opet postaju medi-rejd, jer su u tom mnoštvu sadržaja podjednako sakrivene od publike. Može se još razmišljati i dalje razrađivati ova ideja.

Još pre pomisli o Ugričićevom medi-rejdu, kao sledbenici Hakima Beja, znamo da će projekcije videa biti i TAZ-ovi. TAZ (Temporary Autonomous Zone) su, dakle, privremene zone koje nastaju pod nekorumpiranim uslovima i koje traju dok se ne obavi to što treba. Nakon toga se učesnici razilaze, a zona nestaje. Svaka projekcija video instalacije, ujedno i preslušavanja albuma će biti TAZ. Zona će biti na mestima na kojima će se video prikazivati, a nakon projekcija i druženja autora i publike, pre nego što bude detektovana za moguću zloupotrebu, zona se ukida. Naravno, neka druga zona će se pojaviti sa drugim sadržajem i drugim ljudima.

Do sad je bilo nekoliko projekcija videa, dve u Beogradu (Chillton i Kvaka 22) i Novom Sadu (Zenit i MSUV). Zakazane su projekcije u DKSG Beograd, Kragujevcu, Vršcu… Slede reakcije gledalaca:

“Sinoć sam bio na javnom preslušavanju i pregledavanju novog albuma Daniela Kovača u MSUV. Daniel je osmislio video koji se sastoji od 2 komponente: šake koja usled malog broja frejmova pravi oštre pokrete a na čijoj palmarnoj strani je flomasterom ispisana jedna parola za jednu pesmu (naslov pesme?) i teksta pesme koji je ponekad sinhronizovan a nekada ne sa pevanjem. Tekst promenom ritma, pozicije, ponekad veličinom fonta kao da ima funkciju da nam pomogne da ostanemo koncetrisani na ono što čujemo, podebljava iskustvo emocije ili priče kroz koju smo zaplovili zajedno u tami biosiopske sale muzeja.

Iskustvo je bilo ekskluzivno, ljubavničko, krajnje subjektivno, a zajedničko.”

Boris Malinović  nakon projekcije video instalacije u MSUV, Novi Sad.

„Podzemni kabare“ Daniela Kovača, na prvom spratu Kvake 22, učinio je da se distingvirani publikum prebaci iz post-pandemijskog Beograda u Vajmarsku republiku ili Vorholovu Fabriku. Kako je ko hteo.

Daniel je obogatio ovdašnju umetničku praksu originalnim načinom prezentacije novog albuma Jesenjeg Orkestra. Predstavljen je u obliku 40-minutne video instalacije.

Imali smo prilike da saslušamo sve pesme sa albuma i da se još jednom uverimo da je Daniel Kovač apsolutno apartna ličnost na našoj rok sceni. Uvek je spreman za eksperiment, za avanturu, za iznenađenje. A sve to u skladu sa najnovijim artističkim praksama .

Beograd je nekad, u doba nadrealizma, bio, uz Pariz, centar evropskog umetničkog sveta. Ovo neobično veče koje nam je Daniel priredio u Kvaki 22 pokazuje da to može ponovo da se desi.

Žikica Simić nakon projekcije u Kvaki 22.